Kada su pre nešto više od 100 godina drumom u pravcu Morave, na putu lako dostupnom iz svih delova Srbije, prošle kočije u kojima je sedela knjeginja Ljubica sa dvoje male dece, knez Miloš još uvek nije znao da će bas tu, nekoliko stotina metara daleko od Morave, da ostane jedan od spomenika njegove vladavine u Srbiji, specijalno znatajan za požarevački kraj.
Legenda nam nije ostavila ni jedan podatak zašto je baš na tom mestu Miloš odlučio da podigne letnjikovac za svoju ženu i decu. Ali se može pretpostaviti da je knjeginja Ljubica u svojoj materinskoj ljubavi za nejakog starijeg sina Milana, koji je često poboljevao, bio bled i malokrvan, želela da stvori prebivalište daleko od gradske prašine. Tako se dogodilo da je Miloš u svojoj despotskoj vlasti naredio seljacima iz požarevačke okoline da ovaj kraj i čitav drum zasade hrastovima. Tu je podignut i konak i nekoliko štala u kojima je knez Miloš držao svoje konje, možda jedine private konje u Srbiji turskog vremena. 1860. Miloš ju je poklonio državi, zajedno sa konjima koji su se tu zatekli. Ta ergela, druga u Srbiji, bila je u sastavu zavoda za
konjarstvo Dobričevo kod Ćuprije. Tek nekoliko godina kasnije uprava zavoda bila je premeštena u PoZarevac, a onda, na Miloševo imanje, koje se tada zvalo „Morava“ a kasnije joj je knez Mihajlo u čast majke Ljubice nadenuo ime „Ljubičevo“.
U štalama Ljubičeva, nalazile su se i priplodne krave koje su zauzimale znatan prostor u Ljubičevu a Požarevac su snabdevale mlekom.
Ergela je 1912.godine imala 156 kobila i preko 200 omadi.
U ergeli je uglavnom odgajivana rasa arapskih konja. Pastuvi su dobavljani iz Carigrada, a omice iz Austrije. U periodu izmedju 1865.i 1988.godine, ergela je brojala oko 500 grla. U to doba ona je u čitavoj Srbiji odašiljala pastuve u pripusnoj sezoni.
Prvi teži udar ergela je pretrpela u Prvom svetskom ratu. Ona je tada, zajedno sa srpskom vojskom, evakuisana ali ni jedno grlo nije stiglo na Krf. Pretpostavlja se da su sva grla zbog oskudice hrane bila uništena. Obnavljanje ergele izvšeno je tek 1919.godine. Nova grla nabavljena su uglavnom iz reparacionog fonda, kupovinom iz Francuske i Madjarske.
U tom, svom drugom periodu odgajivana su punokrvna i polukrvna grla engleske rase, a 1935. godine se ponovo uvoze arapski pastuvi i lipicaneri. Ergela je tada uspešno izvršavala svoje zadatke ali nije imala puno mogućnosti za razvoj.
U Drugom svetskom ratu, po drugi put je ova ergela potpuno uništena. Fašistički okupator odveo je sve pastuve i lipicanere. Mali broj konja koji je ostavio, nije se mogao celishodno iskoristiti, tako da se smatra da ergela u periodu druge okupacije uopšte nije radila. Treći put je potpuno uništena prilikom prelaska jedinica Crvene armije, koje su sa sobom odvele sva grla zatečena u ergeli. Svega nekoliko grla je kasnije pronadjeno u okolini vraćeno natrag.
Uskoro je došlo do ozbiljnog preokreta u životu „LJubičeva“. Rešenjem Ministarstva narodne odbrane formirano je 5 vojnih ergela medju kojima je i Ljubičevo. To Je bilo 1946. kada je ergeli pridodat jedan eskadron konjice a za upravnika postavljen oficir. Nadlezna komanda bila je Inspekcija konjice JA dok je zdravstvena služba bila pod kontrolom Veterinarske uprave Armije. Tada se nezvanično smatralo da je formirana Vojna ergela zbog nastojanja Armije da što brže za svoje potrebe dodje do posebnih tipova konja podesnih za vojnu upotrebu. Period procvata Ljubičeva kao vojne ergele je trajao kratko medjutim u tom periodu Ljubičevo dobija fizionomiju ozbiljnog konjarskog centra. Nažalost 195]. Armija se odrekla Ljubičeva.
Pokušaj trećeg obnavljanja ove ergele rasom gidran iz Bugarske nije se pokazao kao uspešan jer je ova rasa bila nepodesna za naše prilike, te su ova grla 1947.godine rasprodata. Novo popunjavanje izvršeno je iskljucivo engleskim polukrvnim grlima. Polukrvna grla prebačena su iz ergele Zobnatica, a punokrvna iz ergele Gučevo.
Smatra se da je ergela obnovljena tek 1965. godine na inicijativu konjičkog kluba „Veljko Dugošević“ koji je ergeli poklonio pet kobila i jednog pastuva. Obnavljanje ergele usledilo je i prvenstveno bilo inspirisano održavanjem Ljubičevskih konjičkih igara, prethodne 1964.godine, a koje su zadržale tradicionalni karakter. Iste godine su iz Madjarske uvezene četiri ždrebne kobile a iz Nemačke pastuv Faktor.
1969. kobila Linda – ćerka kobile Lakme, koja je uvezena iz Madjarske, dobija Yu derbi. Nešto kasnije, uvozi se pastuv Our Brigadir, sin čuvenog Brigadira Gerarda, koji je u Engleskoj dominirao na svim trkačkim stazama. Trčao je do svoje devete godine i izgubio samo jednu trku od Roberta, Vićencovog oca. Uveženi pastuv Our Brigadir, evropske klase, dao je u priplodu niz kvalitetnih konja: Koloseuma (konj generacije 1983.), Belvita (jedan od najbržih konja), Cejlona (pobednik trke ždrebaca).
Pored uvezenih rasa, do izražaja dolazi i domaći uzgoj pod nazivom Ljubičevac. Kobila domaćeg uzgoja Faktor, osvajač je Triple krune 1974.godine.
Radi obnavljanja genetskog potencijala, 1979. godine uvozi se trogodac Vićenco iz Velike Britanije a poreklom iz SAD-a, sin čuvenog Roberta, pobednika engleskog derbija. Vićenco je 1980. godine startovao sedam puta i svih sedam puta je bio prvi. Kao priplodni pastuv pokazao se izuzetnim, jer nema potomka koji se nije plasirao medju nagradjenim grlima. Eminenca je prvo ždrebe, pobednik je derbija 1984.godine, Kastor, nepobedjeni galoper, osam startova, osam pobeda 1987.godine, Niger, najbolji dvogodac 1987.godine, Elektrik, najbolji dvogodac 1993.godine. Mobi Dik, najbolji trogodac i pobednik Yu derbija 1994. godine, Bilijar, najbolji dvogodac 2004.godine i dr.
Godine 1981. uvozi se omica Sairyia, jugoslovenski rekorder u derbiju 1982.godine. Njen record nije oboren. Nešto kasnije, 1986, kupuju se omice Buck Rose, Aid and Abet, Crepuscular, poznata kao Jasmina, koje su se pokazale i kao dobri trkači, a u priplodu i kao dobre majke. Jasmina je u svojoj karijeri startovala 38 puta od čega se samo 2 puta nije plasirala u prva četiri mesta.
Radi osvežavanja krvi, kupuju se 1989.godine i dva pastuva: Remooz I Hayan. Remooz je sin Blushing Grooma, najboljeg pastuva u Americi. Remooz je kupljen od Šeika Mohameda kao ždrebe i plaćen je $1 500 000. Potomci su mu: Tornado, najbolji trogodac 1993.godine, Tina, pobednica trke Jadran. Hayan je potomak slavnog Mill Reefa, pobednika Epsom derbija. Prvi Hayanovi potomci su: Tezej, koji ima četiri starta i četiri pobede i Safir, koji se smatra jednim od najbržih konja.
